Uvoz robe i usluga, koji je u prošloj godini iznosio 2,6 milijardi eura, oborio je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) 2,9 odsto, navodi se u prilogu izvještaja Evropske komisije (EK) o Crnoj Gori.

U 2018. godini Crna Gora imala je rast od 5,1 odsto, najviši u posljednjoj deceniji: Ilustracija (Pixabay) U 2018. godini Crna Gora imala je rast od 5,1 odsto, najviši u posljednjoj deceniji: Ilustracija (Pixabay)

U izvještaju, koji obuhvata period od novembra prošle godine do kraja januara, navodi se da je izvoz od 415,5 miliona eura bilježi usporeniji rast od 3,8 odsto u odnosu na godinu ranije.

Zvanični podatak o ekonomskom rastu u prošloj godini biće saopšten u drugoj polovini tekuće, čeka se i preliminarni za četviti kvartal, a već je objelodanjeno da je za devet mjeseci BDP ojačao 3,8 odsto, prenosi Pobjeda.

U 2018. godini Crna Gora imala je rast od 5,1 odsto, najviši u posljednjoj deceniji.

U dokumentu se navodi da je većina privrednih grana turizam, građevinarstvo, maloprodaja i saobraćaj u prošloj godini ostvarila rast ali i da je podbacio izvoz aluminijuma, struje i farmaceutskih proizvoda.

“U prošloj godini uvoz hrane je bio 474,3 miliona eura, sedam odsto više nego 2018. Uvoz mesa i prerađevina je prošle godine porastao 2,9 odsto na 111,6 miliona eura, uvoz voća i povrća porastao je 9,9 odsto na 76,3 miliona, dok je uvoz medicinskih i farmaceutskih proizvoda porastao 24 odsto na 107,4 miliona”, dodaje se u izvještaju.

Crna Gora je prošle godine uvezla 284 miliona eura goriva, a izvezla 90 miliona. Za uvoz kotlova, mašina, televizora dato je 173 miliona, a izvezeno je za šest miliona.

Za uvoz mesa potrošeno je 90 miliona, a izvezemo je samo deset odsto te vrijednosti. Za mlijeko i mliječne proizvode dato je 48 miliona, a izvezeno 153 hiljade eura.

Visoka je i stavka uvoza plastičnih proizvoda 81 milion eura, dok je izvoz tih proizvoda bio manji od pet odsto.

Za tim ne zaostaje uvoz namještaja, posteljine i dušeka, koji je bio vrijedan 94,8 miliona eura, a izvezeno je tek jedan odsto te cifre.

U ovom izvještaju se navodi da je kretanje u ovom dijelu uglavnom pod uticajem nižih stopa rasta izvoza električne energije i farmaceutskih proizvoda, kao i pada izvoza aluminijuma za 14,6 odsto.

“Rast ukupnog uvoza je posljedica većeg uvoza električne energije 66,8 odsto, hemijskih 9,4 odsto, prehrambenih sedam i raznih gotovih proizvoda 8,6 odsto”, navodi se u izvještaju.

U prošloj godini, kako pokažuju podaci iz dokumenta, izvezeno je 67,3 miliona eura vrijednosti aluminijuma, a uvezeno 33 miliona. Država je, istovremeno, uvezla 65 miliona eura gvožđa i čelika, a izvezla 28,3 miliona eura, a visok je i uvoz proizvoda od gvožđa i čelika – 104 miliona, a izvoz 6,9 miliona eura.

Veliki uvoz “peglaju” usluge, jer podaci pokazuju da je u međunarodnoj razmjeni suficit povećan sedam odsto. Ključni razlog je rast prihoda po osnovu turizma 9,3 odsto i transport 17,9 odsto.

“Procijenjeni prihodi od turizma u vrijednosti od milijardu eura, čine 69,5 odsto ukupnih prihoda od usluga. Druga najvažnija prihodna stavka je transport u vrijednosti od 269,8 miliona”, prezentovano je u izvještaju za EK.

Izvor:RTCG