U Pljevljima u boljem stanju proizvodni pogoni koji nijesu privatizovani,primeri za poređenje ,,Kastelo Montenegro” i ,,Optel Vektra ”

U „Kastelo Montenegro“ nema proizvodnje, kao što je nema ni u „Optel Vektri”, i u jednoj i u drugoj radnici su ostali bez posla, ali fabrika čarapa je sačuvana od propadanja i u vlasništvu je države, a u nekadašnjoj Vojnoj fabrici, koja je privatizovana, više nema ni jedne mašine

PLjEVLjA – Da su u boljem stanju fabrike koje su ostale u većinskom državnom vlasništvu nego one koje su privatizovane, može se najbolje vidjeti na primjerima pogona tekstilne industrije „Kastelo Montenegro” i nekadašnje Vojne fabrike, odnosno današnjeg preduzeća „Optel Vektre”. Tokom poslednjih trideset godina u Pljevljima je propala tekstilna industrija, koja je zapošljavala oko 600 radnika. Istovremeno je propala i namjenska industrija, a nekadašnja Vojna fabrika prodata je za 2,1 milion eura kompaniji „Vektra”. Prodaja je izvršena iz stečaja 2008. godine. U fabrici tekstila „Kastelo Montenegro” nema proizvodnje, kao što je nema ni u „Optel Vektri”. I u jednoj i u drugoj fabrici su radnici ostali bez posla. Međutim, razlika je u tome što je fabrika „Kastelo Montenegro” sačuvana od propadanja i uništenja i pritom je u vlasništvu države. U ovoj fabrici postoji mogućnost da se proizvodnja obnovi i u samoj upravi se nadaju da će se to desiti, svakako uz pronalazak strateškog partnera. U proizvodnim halama „Optel Vektre” situacija je u potpunosti drugačija, jer tamo nema mašina, opreme, a i instalacije su uništene. Hale u kojima su proizvođeni i remantovani radari su demolirane. U ovom slučaju svaka priča o elektronskoj industriji je ugašena.

-Ne može se govoriti ni o jednom ni o drugom slučaju kao uspješnim primjerima. U slučaju tekstilne industrije 600 radnika je ostavljeno bez posla. U slučaju Vojne fabrike bez posla je ostalo 200 radnika. To su velike ljudske patnje. Naravno između ova dva slučaja, kao i između slučajeva drugih pljevaljskih preduzeća postoji razlika, kaže odbornik Pokreta za Pljevlja Danko Šarančić i upozorava da su tadašnje lokalna i državna vlasti i u jednom i u drugom slučaju obećavale blagostanje.

Od nekadašnjih radnika preduzeća „Tara” doznali smo da su oni ostali bez posla, da im nije isplaćeno najmanje po deset zarađenih plata, kao i da su kući poslati bez ikakvih otpremnina. Izvršni direktor fabrike „Kastelo Montenegro“, koja je naslednik „Tare”, Duško Milović ne gubi nadu da će ova fabrika nastaviti sa radom, a posebno kao pozitivan primjer navodi činjenicu da fabrika nema dugova i da je imovina očuvana.

-Osamdesetih godina tekstilna industrija se dijeli u preduzeća „Tara“ i „Sloga”. Sa uvođenjem sankcija 1991. godine obje te firme odlaze u stečaj. U konfekciji Tara stečaj traje do 2001. godine. Te godine „Tara” je preregistrovana u akcionarsko društvo. Naredne godine „Tara“ mijenja ime u „Kastelo Montenegro”- priča Milović za „Dan” i pojašnjava da je u prvoj deceniji ovog vijeka fabrika, uz pomoć tadašnje vlade, pokrenula proces proizvodnje čarapa. Međutim, usled nedostatka tržišta, fabrika poslije šest godina rada prekida proizvodnju. U narednom periodu mašine u fabrici su konzervirane, a dio prostora fabrike se izdaje na korišćenje Upravi carina i Graničnoj policiji, odakle se obezbjeđuju sredstva za održavanje fabrike.

-Sada je zaposleno devet lica. Najbolje rješenje je pronalazak strateškog partnera i pokretnje proizvodnje – kaže Milović i dodaje da je 2017. godine jedna njemačka kompanija pokazala interesovanje, ali da nije došlo do prodaje fabrike i pokretanja proizvodnje. On pojašnjava da je 87 odsto akcija „Kastelo Montenegra” u vlasništvu države, kao i da je nedavno jedna turska kompanija pokazala interesovanje za kupovinu fabrike.

-Ovo preduzeće nije kreditno zaduženo i imovina se ne nalazi ni pod kakvim opterećenjima. U poslednjih 15 godina protiv ove firme nije vođen nikakav sudski postupak – naglašava Milović.

B. Je.


Registrovane svega tri krojačke radnje
U Pljevljima tenutno postoje samo tri krojačke radnje, a kada je u pitanju elektronika u gradu na Breznici trenutno ne postoji zvanično registrovan ni jedan servis.
-Trenutno postoje tri registrovane krojačke radnje sa četiri zaposlena radnika, kažu iz lokalne uprave
Odborniku Pokreta za Pljevlja, Danku Šarančiću nije jasno zbog čega ni prestavnici Države, u brojnim slučajevima, kao ni predstavnici privatnog kapitala, nijesu zaštitili fabričku imovinu od propadanja. Zbog toga on očuvanje fabrike tekstila u Pljevljima doživljava kao jedan od pozitivnih slučajeva.

Izvor: Dan