Iz banaka kažu da ne treba očekivati smanjenje kreditiranja zbog rasta nekvalitetnih kredita. Takvi krediti na kraju novembra 2020. iznosili su 192 miliona eura, što je 5,91 odsto ukupnih bruto loših kredita i potraživanja.

U uslovima globalne pandemije i duboke recesije koju je ona prouzrokovala, rast loših kredita je bio neizbježan. Što se tiče ove godine, imajući u vidu ekonomsku situaciju, realno je očekivati da će doći do određenog daljeg rasta loših kredita, a njihov nivo će, prije svega, zavisiti od opšte ekonomske situacije, odnosno kretanja pandemije i oporavka privrede, rekao je za “Vijesti” viceguverner Centralne banke (CBCG) za finansijsku stabilnost Nikola Fabris.

Nikola Fabris

Nekvalitetni krediti (NPL), odnosno oni sa kojima se kasni u otplati više od 90 dana, na nivou sistema na kraju novembra prošle godine bili su 192 miliona eura i predstavljaju 5,91 odsto ukupnih bruto nekvalitetnih kredita i potraživanja.

“Na kraju novembra prošle godine u odnosu na kraj 2019. godine loši krediti su povećani sa 4,7 odsto na 5,9 odsto, što je značajno niže od nivoa koji smo očekivali. Međutim, ne treba očekivati ugrožavanje finansijske stabilnosti, jer je bankarski sistem visoko likvidan i solventan”, rekao je Fabris.

Prema poslednjim podacima CBCG na kraju novembra 2020, udio nekvalitetnih kredita građana u njihovom portfoliju je iznosio 4,45 odsto, a pravnih lica 6,40 odsto, dok je godinu ranije udio nekvalitetnih kredita građana u njihovom portfoliju iznosio 4,2 odsto, a kod pravnih lica 6,65 odsto. Iz vrhovne monetarne institucije objašnjavaju da podaci ukazuju da raste NPL građana od 0,25 procentnih poena, dok kod pravnih lica NPL pravnih lica bilježi pad od 0,25 procentnih poena u posmatranom periodu.

Izvor: Vijesti