So­ci­jal­ni sa­vjet op­šti­ne Bi­je­lo Po­lje na sjed­ni­ci odr­ža­noj pri­je ne­ko­li­ko da­na usvo­jio je iz­vje­štaj o ra­du u pro­šloj go­di­ni i raz­mo­trio in­for­ma­ci­ju o kre­ta­nju ukup­nog bro­ja sta­nov­ni­ka sa po­seb­nim osvr­tom na pe­ri­od na­kon po­pi­sa 2011. go­di­ne. Na sjed­ni­ci je is­tak­nu­to da je pro­blem mi­gra­ci­je sta­nov­ni­štva evi­den­tan, do te mje­re da je u gra­du na Li­mu iz go­di­ne u go­di­nu sve ma­nje i ma­nje ži­te­lja. Na­gla­še­no je da ras­po­lo­ži­vi po­da­ci go­vo­re da Bje­lo­polj­ci na­pu­šta­ju rod­ni grad i u po­tra­zi za bo­ljim ži­vo­tom od­la­ze u Pod­go­ri­cu, gra­do­ve pri­mor­ja ili u ze­ma­lje Za­pad­ne Evro­pe.

Ka­ko po­se­ban pro­blem is­tak­nu­to je da se­la osta­ju pu­sta, od­no­sno bez mla­dih ko­ji su osnov­na po­kre­tač­ka i raz­voj­na sna­ga. Kon­sta­to­va­no je da uko­li­ko se što hit­ni­je ne pre­du­zmu du­go­ro­če mje­re za­u­sta­vlja­nja mi­gra­ci­je, se­la će osta­ti pra­zna, a u gra­du će ži­vje­ti sa­mo oni ko­ji ima­ju obez­bje­đen po­sao u op­štin­skim i dr­žav­ni slu­žba­ma gdje su ko­li­ko -to­li­ko re­dov­ne pla­te. Naj­vi­še gra­đa­na u 2016. go­di­ni na­pu­sti­lo je Bi­je­lo Po­lje, jer je 633 sta­nov­ni­ka oti­šlo pre­ma Pod­go­ri­ci ili ne­koj od pri­mor­skih op­šti­na. Osim Pod­go­ri­ce, gra­đa­ni iz Bi­je­log Po­lja od­la­ze u pri­mor­ske op­šti­ne Ti­vat, Bu­dvu i Bar.
In­for­ma­ci­ja o kre­ta­nju bro­ja sta­nov­ni­ka sa po­seb­nim osvr­tom na pe­ri­od na­kon po­pi­sa sta­nov­ni­štva 2011. go­di­ne za­vri­je­di­la je pa­žnju jav­no­sti, od­no­sno svih in­sti­tu­ci­ja ko­je svoj rad i raz­voj za­sni­va­ju na rad­no ak­tiv­nom sta­nov­ni­štvu i ja­ča­nju ljud­skih re­sur­sa, ali i rad­noj sna­zi sa ko­jom se mo­že ra­ču­na­ti na du­že sta­ze, kao i po­li­ti­ke ko­ja svoj uspjeh mje­ri kroz rast po­pu­la­ci­je kao re­zul­tat pri­rod­nog i me­ha­nič­kog kre­ta­nja bro­ja sta­nov­ni­ka.


Ana­li­zom i pred­lo­gom mje­ra je na­gla­še­na po­tre­ba da se za­u­sta­vi mi­gra­ci­ja iz se­la u grad pa i u dru­ge sre­di­ne u Cr­noj Go­ri i van nje-pre­nio je sta­vo­ve So­ci­jal­nog sa­vje­ta Mi­lo­rad Rman­dić.
On na­gla­ša­va da se pred­lo­že­no mo­že po­sti­ći sa­mo ra­di­kal­ni­jim i du­go­roč­ni­jim mje­ra­ma jer, ka­ko ka­že, broj sta­nov­ni­ka jed­ne sre­di­ne za­vi­si od bro­ja sklo­plje­nih bra­ko­va i sta­bil­no­sti po­ro­di­ce, stam­be­ne si­tu­a­ci­je, mo­guć­nost ško­lo­va­nja u mje­stu stal­nog bo­rav­ka, za­po­sle­no­sti, dru­štve­nog stan­dar­da u sre­di­ni u ko­joj se ži­vi, sta­bil­no­sti po­li­tič­ke i bez­bjed­no­sne si­tu­a­ci­je itd.

Za to je neo­p­hod­no ra­di­ti na du­ži rok, ali per­ma­nent­no, na ostva­ri­va­nju op­šteg ci­lja, a to je obez­bje­đe­nju uslo­va za kva­li­tet­ni­ji ži­vot lo­kal­nog sta­nov­ni­štva i spe­ci­fič­nih ci­lje­va kao što su po­ve­ća­nje sto­pe za­po­sle­no­sti, raz­vo­ju pri­o­ri­tet­nih pri­vred­nih dje­lat­no­sti i una­pre­đe­nju teh­nič­ke in­fra­struk­tu­re- is­tak­nu­to je na sjed­ni­ci So­ci­jal­nog sa­vje­ta i kao mje­ra za za­u­sta­vlja­nje mi­gra­ci­je sta­nov­ni­štva sa se­la i po­vra­tak na se­lo pred­lo­že­no da se kroz Pro­stor­ni plan stvo­ri mo­guć­nost za ne­sme­ta­nu iz­grad­nju obje­ka­ta na­mi­je­nje­nih po­ljo­pri­vre­di.
Tre­ba uči­ni­ti sve da se ko­mu­ni­ka­ci­ja se­lo-grad uči­ni to­li­ko pod­no­šlji­vom da pre­sta­ne in­te­res da se ži­vot na se­lu za­mi­je­ni ži­vo­tom u gra­du. Tre­ba omo­gu­ći­ti da se ko­ri­šće­nje kre­di­ta na­mi­je­nje­nih za po­ljo­pri­vre­du ne uslo­vlja­va sop­stve­nim fi­nan­sij­skim uče­šćem ili ne bar u sva­kom slu­ča­ju i da se kao obez­bje­đe­nje vra­ća­nja kre­di­ta pri­hva­ta imo­vi­na ko­ju ko­ri­snik kre­di­ta po­sje­du­je na se­lu.


Pro­blem mi­gra­ci­je se mo­že uma­nji­ti i ako se za­klju­ču­je osi­gu­a­nje usje­va od gra­da i mra­za, a da u fi­nan­si­ra­nju osi­gu­ra­nja uče­stvu­je u zna­čaj­ni­joj mje­ri i agro­bu­džet dr­ža­ve i op­šti­ne. Da se ot­kup or­ga­ni­zu­je pre­ko ot­kup­nog cen­tra ko­ji bi imao i po­slov­ne je­di­ni­ce u mje­snim cen­tri­ma i da se is­pla­ta ot­ku­plje­nih pro­iz­vo­da vr­ši u tre­nut­ku ot­ku­pa. Ta­ko­đe, mo­ra se re­for­mom so­ci­jal­ne po­li­ti­ke stvo­ri­ti am­bi­jent u ko­jem će se struk­tu­ra sta­nov­ni­štva po­bolj­ša­va­ti u ko­rist rad­no ak­tiv­nog. Mo­ra se vr­ši­ti sa­mo neo­p­hod­na op­ti­mal­na cen­tra­li­za­ci­ja vla­sti. Za­klju­če­no je i da se pro­blem mo­že rje­ša­va i ako se ne­vla­din sek­tor kom­plek­sni­je uklju­či u nje­go­vo sa­vla­dav­anje.

Na sjed­nici je oci­je­nje­no da je rad So­ci­jal­nog sa­vje­ta bio sa­dr­ža­jan, a raz­ma­tra­no je ne­ko­li­ko zna­čaj­ni­jih pi­ta­nja o rje­ša­va­nju sta­tu­sa rad­ni­ka pri­vred­nih dru­šta­va pred ste­ča­jem, u ste­ča­ju i na­kon ste­ča­ja.
Raz­ma­tra­na je pro­ble­ma­ti­ka sta­nja i iza­zo­va u obra­zo­va­nju od­ra­slih, vr­še­na ana­li­za ostva­re­nja ukup­nog pri­ho­da, ne­to re­zul­ta­ta, za­ra­da za­po­sle­nih po sek­tro­i­ma ra­da i pri­vre­đi­va­nja, kao i bro­ja pri­vred­nih su­bje­ka­ta kroz pro­te­kli sred­njo­roč­ni pe­ri­od. Ras­pra­vlja­lo se i o ana­li­zi obi­ma i uspje­šno­sti pri­va­ti­za­ci­je u op­šti­ni Bi­je­lo Po­lje. Pre­po­ru­ke i su­ge­sti­je So­ci­jal­nog sa­vje­ta po svim va­žnim pi­ta­nji­ma upu­ći­va­ni su na adre­se re­le­vant­nih or­ga­na i in­sti­tu­ci­ja ko­je bi ih mo­gle ko­ri­sti­ti u svom ra­du- ka­že Rman­dić.

Izvor:Dan