Škola budućnosti je postala stvarnost: Ovako učenici u Danskoj pohađaju nastavu (VIDEO)

Učenici su jednoglasni u tome da im se u školi najviše sviđa otvorenost prostora koja im omogućava da slobodnije dišu, odnosno da ne budu zatvoreni unutar četiri zida celog dana

Gimnazija Orestad javna je srednjoškolska ustanova u Kopenhagenu otvorena 2005. godine. Tokom izgradnje odlučeno je da će to biti školska zgrada budućnosti, a danas izgleda kao futurističko zdanje koje kombinuje tradicionalne razrede i potpuno otvorene prostore.

Direktor ove danske škole Alan Kjaer Andersen objasnio je kako prostor utiče na pedagogiju. Na primer, tradicionalni način podučavanja bio bi previše bučan u otvorenim prostorima pa učenici rade individualno na svojim prenosnim računarima, a učitelji ih obilaze i pomažu po potrebi.

– Želimo da naši učenici budu proizvođači i komunikatori, zato koristimo što je moguće više kreativnih alata. Tehnologija je ovde u službi učenika, neizbežno moramo da je koristimo da bismo učenicima omogućili željena znanja – objašnjava Andersen.

Učenici su jednoglasni u tome da im se u školi najviše sviđa otvorenost prostora koja im omogućava da slobodnije dišu, odnosno da ne budu zatvoreni unutar četiri zida celog dana.

Zelena škola je nezavisna obrazovna institucija u Danskoj, međutim, 75 odsto troškova namiruje se iz javnih fondova. U ovoj školi sve se vrti oko ekologije i održivog razvoja, od same zgrade i njene prilagođenosti aktivnostima (vrtlarstvo, joga, sportovi), pa do pedagoških metoda koje se mogu opisati kao održive, inovativne i kreativne. Pedagogija se temelji na projektima, pogotovo u višim razredima koji mogu sami izabrati teme i projekte na kojima žele raditi. Svakodnevno se praktikuje nastava na otvorenom, barem jedan nastavni sat, čak i kad pada sneg.

Tehnologija se koristi u nastavi na način da učenici budu stvaraoci i proizvođači, a ne konzumenti. Deca u višim razredima uče programske kodove i na računarima sprovode istraživanja u okviru svojih projekata.

Jedan od njih bio je i projekat o rodnim stereotipima. Učitelji i učenici došli su obučeni u žensku odeću, a učiteljice i učenice u mušku. Jedan od eksperimenata sastojao se u šetnji ulicama i beleženju reakcija prolaznika na njihovo odevanje.

Poslednji primer iz danskog obrazovnog sistema je javna škola Helerup, koja je takođe inovativna u smislu arhitekture i pedagogije. U ovoj školi učitelji nastavu planiraju, sprovode i ocenjuju zajedno, odnosno njihova je saradnja u središtu obrazovnog sistema. Polovinu školske godine učenici ne slušaju klasične nastavne predmete, nego uče kroz projekte koji često uključuju praktičnu nastavu. Sve što su slušali na klasičnoj nastavi, učenici koriste u nedeljama kad su na redu projekti.

U školi Helerup postoje samo prostori za učenje u kojima su učenici potpuno nezavisni. Mogu čak i sami da donesu uređaje na kojima žele da rade i prepušteno im je na volju i poverenje u kojim delovima škole će raditi i učiti. Nekoliko dana godišnje učenicima se prepušta odluka o prostoru za učenje, mogu odabrati žele li raditi kod kuće, u parku, u gradskoj biblioteci… Bitno je da se obrazovni proces odvija izvan škole, kako bi deca shvatila da je učenje sveobuhvatno i da škole nisu jedina mesta u kojima se može učiti.

izvor: Telegraf.rs