Ro­žaj­ka Han­ki­ja Škri­jelj ape­lu­je na Mi­ni­star­stvo zdra­vlja da naj­hit­ni­je uvr­sti na po­zi­tiv­nu li­stu „nu­tri­son energy mul­ti fi­bre” (hra­na u pra­hu za po­seb­ne me­di­cin­ske po­tre­be), ko­ji je pri­je­ko po­tre­ban nje­nom dva­de­set­še­sto­go­di­šnjem si­nu Asmi­ru, ko­ji bo­lu­je od ce­re­bral­ne pa­ra­li­ze. Ona tvr­di da uko­li­ko se hit­no ne obez­bi­je­di ova hra­na, njen sin će umri­je­ti od gla­di. Škri­jelj mo­li sve lju­de do­bre vo­lje da po­mog­nu Asmi­ru da pre­ži­vi, dok, ka­ko ka­že, nad­le­žne in­sti­tu­ci­je ne spro­ve­du po­treb­ne pro­ce­du­re da ovu hra­nu do­bi­ja na re­cept. 


Asmi­ru su lje­ka­ri u Šved­skoj pri­je dvi­je go­di­ne zbog zdrav­stve­nih pro­ble­ma po­sta­vi­li PEG ka­te­ter na že­lu­cu i on se od ta­da hra­ni pu­tem son­de. Šved­ski lje­ka­ri su mu pre­pi­sa­li „nu­tri­son energy mul­ti fi­bre” kao ade­kvat­nu hra­nu. Dok smo bi­li u toj ze­mlji za Asmi­ra ni­je bi­lo ni­ka­kvih pro­ble­ma jer mu je sve bi­lo obez­bi­je­đe­no. Me­đu­tim, od ka­da smo do­šli u Ro­ža­je u ma­ju ove go­di­ne, sve je kre­nu­lo nizbr­do, jer su mi sve in­sti­tu­ci­je za­tvo­ri­le vra­ta pre­ba­cu­ju­ći nad­le­žnost jed­ni na dru­ge. Nas dvo­je ži­vi­mo od sve­ga 170 eura, ko­je pri­ma Asmir kao in­va­lid­ni­nu i nje­gu za tu­đu po­moć, a sa­mo za nje­go­vu pre­hra­nu mje­seč­no mi tre­ba oko 500 eura. Ja taj no­vac ne mo­gu da obez­bi­je­dim pa se pla­šim da mo­jem si­nu pri­je­ti smrt od gla­di – tvr­di Škri­je­lje­va, is­ti­ču­ći da je za­hva­lju­ju­ći da­ro­dav­cu Haj­ra­nu Pe­pi­ću uspje­la da obez­bi­je­di hra­nu za si­na za po­la mje­se­ca.

Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, Asmi­ru je dnev­no po­treb­no oko ki­lo­gram po­me­nu­te hra­ne. Škri­jelj od­go­vor­nost za svo­je i Asmi­ro­ve pro­ble­me pre­ba­cu­je na nad­le­žne dr­žav­ne or­ga­ne ko­ji su, ka­ko tvr­di, ga­ran­to­va­li udob­nost nje­nom si­nu pred šved­skim or­ga­ni­ma, ko­ji su ih na osno­vu te iz­ja­ve pro­tje­ra­li.

Tra­žim da nam oni ko­ji su ga­ran­to­va­li da će moj sin ima­ti sve uslo­ve za ži­vot i li­je­če­nje, da­ju do­zvo­lu da se po­no­vo vra­ti­mo u Šved­sku jer u toj ze­mlji sve je ure­đe­no i moj sin je imao sva­ko­dnev­ne tret­ma­ne, hra­nu i bol­nič­ko li­je­če­nje. Svi ko­ji­ma sam se obra­ti­la pro­gla­ša­va­ju se ne­na­dle­žnim i upu­ću­ju me od vra­ta do vra­ta go­vo­re­ći da je Asmir na­pu­nio 18 go­di­na i da vi­še ne­ma ni­ka­kvih pra­va. To me ve­o­ma po­vre­đu­je i po­red nje­go­vih mu­ka za­da­je mi do­dat­nu bol. Obra­ća­la sam se ov­da­šnjim lje­ka­ri­ma i oni mu pre­po­ru­ču­ju „fre­su­bin”… U Šved­skoj sam na­u­či­la da to ni­je hra­na, već ener­get­ski na­pi­tak ko­ji je Asmir kon­zu­mi­rao po­sli­je obro­ka. Ka­da smo pri­je vi­še od tri go­di­ne oti­šli u Šved­sku kao azi­lan­ti, Asmir je imao sve­ga 21 ki­lo­gram a he­mo­glo­bin mu je bio 53. Za oko dvi­je go­di­ne bo­rav­ka u Šved­skoj, do­bio je 16 ki­lo­gra­ma a he­mo­glo­bin mu je nor­ma­li­zo­van, ta­ko da vje­ru­jem da su mu ta­mo­šnji lje­ka­ri pro­du­ži­li ži­vot – ka­že Škri­je­lje­va, ko­ja na­gla­ša­va da se Asmir do pri­je dvi­je go­di­ne hra­nio pri­rod­nim pu­tem.
Škri­je­lje­va is­ti­če da joj ve­li­ke pro­ble­me stva­ra pri­laz do ku­će ko­jim se te­ško do­la­zi čak i pje­ške.
Ne­bro­je­no pu­ta sam se obra­ća­la lo­kal­nim vla­sti­ma da as­fal­ti­ra­ju put. Ri­ječ je o oko 200 me­ta­ra puta ko­jim se te­ško ide pje­ške, a po­go­to­vu in­va­lid­skim ko­li­ci­ma ili vo­zi­lom, ali oni osta­ju glu­vi na mo­je mol­be. Zbog to­ga sam pri­nu­đe­na da si­na no­sim na ru­ka­ma, što mi pred­sta­vlja ogro­man te­ret jer sam i sa­ma bo­le­sna – za­klju­ču­je Han­ki­ja.V.Ra.
Iz Udru­že­nja mla­dih sa in­va­li­di­de­tom (UMHCG) sa­op­šte­no je da ih je Mi­ni­star­stvo zdra­vlja usme­no oba­vi­je­sti­lo da oni i Fond za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje mo­ra­ju is­po­što­va­ti pro­ce­du­ru i da ne­ma­ju ras­po­lo­ži­va sred­stva za jed­no­krat­ne po­mo­ći, te da se u smi­slu pre­la­znog rje­še­nja u ovom slu­ča­ju tre­ba obra­ti­ti Mi­ni­star­stvu ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja.


Na­ve­li su da do­pu­nu osnov­ne Li­ste lje­ko­va pred­lo­ži­mo pi­sa­nim pu­tem Mi­ni­star­stvu zdra­vlja, te da se tek ta­ko mo­že ini­ci­ra­ti do­pu­na. Iako da­to obra­zlo­že­nje sma­tra­mo kraj­nje be­smi­sle­nim u na­ve­de­noj si­tu­a­ci­ji, da­nas smo upu­ti­li no­vi do­pis Mi­ni­star­stvu zdra­vlja i Fon­du za zdrav­stvo tra­že­ći od njih ini­ci­ra­nje do­pu­ne osnov­ne Li­ste lje­ko­va po hit­nom po­stup­ku i pred­u­zi­ma­nje svih po­treb­nih mje­ra, uz sa­rad­nju s dru­gim nad­le­žnim in­sti­tu­ci­ja­ma, u ci­lju po­kri­va­nja tro­ško­va is­hra­ne za Asmi­ra Škri­je­lja – is­ti­ču iz UMHCG.
UMHCG iz­ra­ža­va za­bri­nu­tost či­nje­ni­com da se in­sti­tu­ci­je zdrav­stve­nog si­ste­ma po­zi­va­ju na pro­ce­du­re, sa­mo on­da ka­da su one na­vod­no ote­ža­va­ju­ća okol­nost za njih sa­me, svje­sno ugro­ža­va­ju­ći ži­vot Asmi­ra Škri­je­lja, sa­mo za­to što pro­ce­du­ru pro­pi­sa­nu pod­za­kon­skih aka­ta sma­tra­ju va­žni­jom od ži­vo­ta jed­nog mla­di­ća, i svih ustav­nih i me­đu­na­rod­nih nor­mi.

Izvor:Dan