OECD UPOZORAVA

Rast svjetske ekonomije naglo usporio

Rast svjetske ekonomije naglo je usporio u proteklih godinu i vlade moraju sarađivati kako bi ga podstakle, upozorila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Trgovinske napetosti mogle bi da naruše ekonomske izglede u srednjoročnoj i drugoročnoj perspektivi, upozoravaju iz OECD-a u polugodišnjim ekonomskim prognozama.

Iz te organizacije su procijenili da će trgovinska razmjena ove godine porasti tek nešto više od dva odsto, najslabije u nekih deset godina, a obnovljene napetosti između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Kine mogle bi smanjiti stopu svjetskog ekonomskog rasta u naredne dvije do tri godine više od 0,6 odsto.

Ekonomija eurozone trebalo bi da osjetno uspori, sa prošlogodišnjih 1,8 na samo 1,2 odsto u ovoj godini, a u narednoj OECD očekuje blagi oporavak, uz procijenjenu stopu rasta od 1,4 odsto.

Među vodećim ekonomija zone primjene zajedničke evropske valute najslabiji rast procijenjen je za Italiju, čija bi ekonomija ove godine trebalo da stagnira.

U 2020. aktivnosti bi trebalo da porastu 0,6 odsto.
Francuska ekonomija mogla bi da bilježi ravnomjerni rast, za skromnh 1,3 odsto.

“Aktivnosti u najvećoj svjetskoj ekonomiji, SAD-u, porašće ove godine 2,8 odsto, te usporiti u narednoj na 2,3 odsto”, pokazuju analize OECD-a.

Kina bi ove godine mogla da zabilježi stopu rasta od 6,2 odsto, koja bi u narednoj godini mogla skliznuti na šest odsto.

U OEDC-u upozoravaju na brojne rizike koji bi mogli ugroziti aktivnosti, uključujući nove trgovinske napetosti, ali i dug privatnog sektora u Kini i drugim zemljama.

U toj organizaciji ističu takođe da se životni standard u 36 članica OECD-a poboljšava presporo da bi se značajno smanjila nejednakost.

Realne plate, prema njihovim procjenama, porašće ove i naredne godine manje od 1,5 odsto uprkos tome što je nezaposlenost na najnižem nivou u skoro četiri decenije.

Iz OECD-a su ocijenili da je od presudne važnosti da se ponovo pokrenu multilateralni trgovionski pregovori.

U toj organizaciji smatraju da bi vlade u regijama sa niskim stopama ekonomskog rasta, poput eurozone, trebalo da iskoriste priliku koju nude niske kamatne stope da podstaknu ekonomiju strukturnim reformama i ulaganjima.

Proritet bi, kako dodaju, trebalo da bude digitalna infrastruktura, transport, zelena energija i obrazovanje odraslih, preporučuju.

Izvor: Mina