Vlada Crne Gore krenula je putem da ozdravi finansije, ocijenio je premijer Zdravko Krivokapić, predstavljajući Program rada i Prijedlog budžeta za 2021. godinu koji je, prema ocjeni resornog ministra Milojka Spajića, najbolji u istoriji Crne Gore. Potpredsjednik Vlade Dritan Abazović na onlajn konferenciji za medije kazao je da velika očekivanja imaju od turističke sezone. Krivokapić i Spajić kažu i da ne vide razlog zbog kojeg budžet ne bi dobio podršku poslanika u crnogorskom parlamentu. Ne dobiju li podršku, nastaviće sa privremenim finansiranjem.

Premijer se na samom početku pres konferencije izvinio javnosti i medijima zbog onlajn obraćanja, koje su upriličili poštujući epidemiološke mjere.

Govoreći o Programu rada Vlade, Krivokapić je rekao da su se trudili da budu maksimalno transparentni. Nabrojao je i prioritetne oblasti u radu Vlade.

Prioritetne oblasti

Prva prioretna oblast Programa rada Vlade Crne Gore je vladavina prava koji je u direktnoj korelaciji sa izvještajima Evropske komisije o poglavljima 23 i 24.

Premijer Krivokapić kazao je da ćemo, ako budžet ne bude usvojen, imati privremeno finansiranje. Ne spori, kaže, da je Crnoj Gori potreban drugačiji pristup u radu tužilaštva. Sporno je, što je često iskazano, da ispada kako je sporan samo jedan čovjek, a ne sistem.

Druga oblast su Zdrave finansije i ekonomski razvoj, što upućuje na činjenicu da je vlada krenula putem da ozdravi finansije i poboljša ekonomski razvoj.

“Treća oblast je Zdravlje i zdrava životna sredina. Ako vi pogledate, najveći dio problema današnjeg društva leži u tome da se bolesti javljaju zbog nezdrave životne sredine ,kovida i nezdravog hranjenja pojedinog dijela stanovništva”, pojasnio je Krivokapić.

Četvrta cjelina je, kaže, Obrazovanje i društvo znanja: “To je stub bez kog ne možemo da budemo konkurentni”.

I peta oblast je Digitalna transformacija.

“Razmišljali smo treba li da to bude nešto što prožima sve i da bude iskazano kroz ove četiri oblasti. Ali to je nasušna potreba Crne Gore, kad treba razviti IT sektor na pravi način”, smatra premijer. 

Šesta je oblast, kaže premijer, ona koja predviđa da Crna Gora bude sljedeća članica Evropske unije, zbog čega su napravili Program pridružavanja do 2023. godine.

Deficit svega tri odsto

Ključna karakteristika budžeta za 2021. je da će deficit biti tri posto: “I zato je u jednom dijelu restriktivan, ali je iskazao potrebu da sve kapitalne investicije mi ulažemo na mjeru koja je prihvatljiva”.

Osvrnuo se na prijedlog budžeta prethodne vlade, koji je sadržao tri manjkavosti. Jedna je sto miliona od prodaje Aerodroma Crne Gore, što je ova vlada, kako je rekao, isključila iz ovog budžeta.

“Nametnuli su nam 80 miliona ugovorenih obaveza iz prethodnog perioda, željeli su da se Budvi revanširaju i da 30 miliona koje je država platila, terete opštinu automatski. Mi smo napravili proces da bi svi mogli da prežive”, rekao je Krivokapić. 

Kad je riječ o kapitalnom budžetu, on je bio neravnomjerno raspoređen kad su u pitanju investicije po glavi stanovnika, kaže premijer.

“Za sve što ne bude urađeno neko će da daje obrazloženje zašto to nije urađeno”, kaže prvi čovjek Vlade Crne Gore, navodeći da su fokusirani na rezultate.

Građani će znati gdje ide svaki cent

Potpredsjednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović napominje da je vladavina prava prioritet, navodeći da su ljudski resursi najveći problem naše zemlje.

“Dugoročni cilj je brendiranje Crne Gore kao ekološke države. Sve aktivnosti Vlade Crne Gore biće posvećene spašavanju turističke sezone”, poručio je Abazović.

Spas sezone i ostvarenje velikih prihoda od turizma omogući će da sve što je planirano budžetom bude realizovano.

Ministar Spajić je saopštio da odgovorno tvrdi da je predloženi budžet najbolji budžet u istoriji Crne Gore.

“Mi imamo programski budžet prvi put implementiran u svojoj punoći. Građani će znati gdje se troši svaki cent. Zatekli smo tešku situaciju, u novijoj istoriji Crne Gore nije bilo teže recesije”, tvrdi Spajić.

Budžet i socijalni i razvojni

Vlada je, kaže, uspjela da budžet bude i socijalni i razvojni, navodeći da neće biti smanjenja pplata i penzija, dok su investicije i subvencije na isto nivou ili većem nivou od prošle godine.

Očekivane prihode od ljetnje turističke sezone, pojašnjava Spajić, temelje na osnovu podataka iz zimske sezona koja je imala realizaciju oko 65 odsto prihoda iz 2019. godine.

“Vakcinacija koja se odvija brže od plana pogurao je da imamo samopouzdanja što se tiče projekcija”, rekao je Spajić, navodeći da je i jedna od projekcija MMF-a da će Crna Gora ostvariti 65 odsto prihoda od sezone iz 2019.

Spajić je rekao da je budžetom predviđena stavka od oko 120 miliona za završetak prioritetne dionice autoputa. On je već u budžetu, a u pregovorima su oko potencijalnog kredita. Ako se i ne dogovore, kaže on, imaju novca u trezoru za završetak radova

Govoreći o oduzimanju imovine, Spajić kaže: “Ako neko ima da plati porez za neprijavljenu imovinu, onda on ne mora da je prodaje, tako da je to pitanje za Poresku upravu”.

Spajić je demantovao medijske navode da je Vlada Crne Gore uopšte i planirala oporezivanje visokih penzija

On je pojasnio da je Crna Gora bila u obavezi da podigne ponderisanu cijenu cigareta sa 2,1 na 2,5 eura što se odgađalo: “Evropska komisija nam je to zamjerala. Naša akciza je bila duboko ispod evropskih nivoa, i čak sa ovim povećanjem biće ispod zatijevanog nivoa”.

Spajić je siguran da ne postoji nijedan razlog da budžet ne bude usvojen u parlamentu. I premijer Krivokapić smatra da ne vidi razlog zašto neko ne bi podržao usvajanje budžeta.

“Ako neko može bolje, neka mu je sa srećom. Ne vidim razlog ako dobro radite i radite u interesu građana, zašto neko ne bi usvojio Prijedlog budžeta”, rekao je Krivokapić.

Počinje gradnja Infektivne klinike, nema novih zaduženja

Kapitalni budžet, smatra Spajić, nije dobro regionalno raspoređen.

“Jedan od ključnih projekata biće Infektivna klinika u Podgorici, čija realizacija počinje ove godine”, rekao je Spajić.

Smanjili su, kaže, troškove na reprezentacijama, putovanjima, konsalting i raznim drugim uslugama: “Ukupno smanjeni diskrecioni troškovi su oko 170 miliona eura”.

Spajić je rekao i da neće biti novog zaduženja u 2021. godini, osim ukoliko se sa kineskom Eksim bankom dogovori kredit od 120 miliona za završetak puta: “Ali to je još pod znakom pitanja”.

Za april, kaže Spajić, još uvijek nije doneseno rješenje o privremenom finansiranju jer ne znaju da li će budžet dobiti podršku u parlamentu: “Sad je loptica na terenu Skupštine Crne Gore”.

Najavio je impresivan rast ekonomije za ovu godinu, uz podsjećanje na veliki pad prošle godine od 15,2 odsto: “Nije teško porasti u ekonomiji kad toliko dotaknete dno. Tačno je da će ove godine biti rast nekih 10 – 10,6 odsto, ali će dio rasta doći samo od neponavljanja grešaka iz prošlosti, zatvaranja granica…”

Izvor: RTCG