Petnjičko selo Trpezi suočeno sa izraženom migracijom stanovništva,pri­je dva­de­se­tak go­di­na ško­la u Tr­pe­zi­ma bro­ja­la je 450 uče­ni­ka, da bi taj br­oj da­nas bio sve­den is­pod sto.

0
1652

Ras­po­lo­ži­vi po­da­ci ja­sno uka­zu­ju da na pod­ruč­ju Bi­ho­ra, po­red pri­vred­nog i eko­nom­skog za­o­sta­ja­nja, mi­gra­ci­o­na kre­ta­nja i pad na­ta­li­te­ta po­pri­ma­ju za­bri­nja­va­ju­ći ka­rak­ter. To naj­bo­lje ilu­stru­je pri­mjer Mje­sne za­jed­ni­ce Tr­pe­zi ko­ja bro­ji oko 400 do­ma­ćin­sta­va. Sta­ti­sti­ka go­vo­ri da je mi­gra­ci­ja sta­nov­ni­štva po­seb­no iz­ra­že­na po­sled­njih go­di­na i da tre­nut­no u ino­stran­stvu ži­vi vi­še lju­di iz Tr­pe­zi ne­go u mje­stu svog ro­đe­nja.

Na li­cu mje­sta da se pri­mi­je­ti­ti da na ovom pro­sto­ru obi­ta­va­ju uglav­nom sta­rač­ka do­ma­ćin­stva i da po­sto­ji ve­li­ki broj no­vo­sa­gra­đe­nih, luk­su­zno opre­mlje­nih ku­ća u ko­ji­ma ni­ko ne ži­vi. U ovom do­sta raz­u­đe­nom se­lu ra­de sve­ga jed­na pro­dav­ni­ca i jed­na ka­fa­na, iako ih je ne­ka­da bi­lo de­set. Mi­gra­ci­o­na kre­ta­nja de­set­ko­va­la su i broj uče­ni­ka u se­o­skoj osnov­noj ško­li. Pri­je dva­de­se­tak go­di­na ško­la u Tr­pe­zi­ma bro­ja­la je 450 uče­ni­ka, da bi taj br­oj da­nas bio sve­den is­pod sto.

Pri­ču o de­po­pu­la­ci­ji sta­nov­ni­štva u Tr­pe­zi­ma upot­pu­nju­je po­da­tak da će u ovom ži­vo­pi­snom se­lu, ko­je je po po­sled­njem po­pi­su bro­ja­lo pre­ko hi­lja­du sta­nov­ni­ka, sle­de­će go­di­ne na­sta­vu po­ha­đa­ti sve­ga pet pr­va­ka. To je po­tvr­da da mla­di lju­di u ve­li­kom bro­ju na­pu­šta­ju ovo pod­ruč­je se­le­ći se ka za­pad­no­e­vrop­skim ze­mlja­ma, ali i pre­ma Pod­go­ri­ci i Pri­mor­ju. U Tr­pe­zi­ma je ne­ka­da ra­di­la fa­bri­ka za pro­iz­vod­nju te­pi­ha ko­ja je, upo­šlja­va­ju­ći oko 60 rad­ni­ka, bi­la no­si­lac raz­vo­ja či­ta­vog kra­ja. Mje­šta­ni tvr­de da je upo­re­do sa za­tva­ra­njem ovog po­go­na do­šlo i do na­glog od­li­va lo­kal­nog sta­nov­ni­štva. Oni na­vo­de da mla­di lju­di od­la­ze iz Tr­pe­zi uglav­nom zbog ne­do­stat­ka rad­nih mje­sta i ne­rav­no­mjer­nog re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja.


Oči­gled­no je da ne­do­sta­tak rad­nih mje­sta pod­sti­če mla­de lju­de da na­pu­šta­ju Tr­pe­zi. Na to uka­zu­je či­nje­ni­ca da je ovo se­lo do­ži­vje­lo sve­u­kup­ni na­pre­dak kad je ov­dje ra­dio po­gon za pro­iz­vod­nju te­pi­ha. Za­tva­ra­njem tog po­go­na po­če­la je da sla­bi i eko­nom­ska moć lju­di iz ovog kra­ja, ta­ko da ni­je čud­no to što je ve­li­ki broj mla­dih oti­šao u ne­ke raz­vi­je­ni­je kra­je­ve. Sve to uka­zu­je da raz­voj­nu šan­su Tr­pe­zi i či­ta­vog kra­ja tre­ba tra­ži­ti kroz in­sta­li­ra­nje pre­ra­đi­vač­kih ka­pa­ci­te­ta. Tre­ba otva­ra­ti dr­vo­pre­ra­đi­vač­ke po­go­ne, kao i po­go­ne za pre­ra­du mli­je­ka, me­sa i vo­ća, ako že­li­mo stvo­ri­ti uslo­ve za ne­ko bo­lje sju­tra, jer su no­va rad­na mje­sta naj­bo­lji li­jek za za­u­sta­vlja­nje mi­gra­ci­o­nih kre­ta­nja – tvr­di pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Tr­pe­zi Mit­had Ci­ko­tić.

Slič­no mi­šnje­nje iz­nio je i stu­dent pra­va Amar Du­ra­ko­vić ko­ji na­vo­di da iz­la­zak iz ova­ko ne­po­volj­ne si­tu­a­ci­je tre­ba tra­ži­ti u osmi­šlja­va­nju pod­sti­caj­nih pro­gra­ma ko­ji bi za­do­vo­lji­li in­te­re­se mla­dih ge­ne­ra­ci­ja. Ako se že­le za­u­sta­vi­ti mi­gra­ci­o­na kre­ta­nja on­da se po­seb­na pa­žnja mo­ra po­sve­ti­ti mla­dim lju­di­ma. Po­treb­no je us­po­sta­vi­ti čvr­stu ve­zu sa na­šim stu­den­ti­ma i upo­zna­va­ti ih sa raz­voj­nim po­ten­ci­ja­li­ma Pet­nji­ce, ka­ko bi se na­kon za­vr­še­nih stu­di­ja u što ve­ćem bro­ju vra­ća­li i da­va­li pu­ni do­pri­nos raz­vo­ju sre­di­ne u ko­joj su ro­đe­ni. Isto ta­ko, tre­ba uve­sti sti­mu­la­tiv­ne mje­re za mla­de brač­ne pa­ro­ve ko­ji iz­ra­ža­va­ju sprem­nost da osta­nu da ži­ve u svom za­vi­ča­ju – is­ti­če Du­ra­ko­vić.


I mje­šta­nin Ismet Ko­žar tvr­di da kroz raz­li­či­te pro­gra­me tre­ba ma­te­ri­jal­no po­dr­ža­ti ve­ći­nu po­ro­di­ca i otvo­ri­ti no­va rad­na mje­sta uko­li­ko se že­li spri­je­či­ti bi­je­la ku­ga ko­ja ozbilj­no pri­je­ti da za­go­spo­da­ri na pro­sto­ru Bi­ho­ra. Po nje­go­vom mi­šlje­nju, i ne­po­vo­ljan am­bi­jent za raz­voj po­ljo­pri­vre­de je je­dan od uzroč­ni­ka sve­u­kup­nog za­o­sta­ja­nja pet­njič­kog kra­ja.
Da se pri­mi­je­ti­ti da do­sa­da­šnja za­la­ga­nja u prav­cu raz­vo­ja se­la i po­ljo­pri­vre­de na sje­ve­ru Cr­ne Go­re ni­je­su da­la oče­ki­va­ne re­zul­ta­te. Na­ša se­la su pre­tvo­re­na u mje­sta iz ko­jih na­rod kon­stant­no od­la­zi, a vr­lo ri­jet­ko se vra­ća. Uzro­ke sva­ka­ko tre­ba tra­ži­ti u ne­do­stat­ku rad­nih mje­sta, jer mla­di lju­di u Tr­pe­zi­ma ne uspi­je­va­ju da po­kre­nu ne­ki bi­znis i ta­ko upo­sle i se­be i svo­je uku­ća­ne. Sve se za­vr­ša­va na po­ku­ša­ji­ma. Za­to omla­di­na i od­la­zi ta­mo gdje ima po­sla, jer ni­ko ne že­li da naj­ljep­še go­di­ne svo­ga ži­vo­ta pro­vo­di na bi­rou ra­da – za­klju­čio je Ko­žar.

Izvor:Dan

Ostavi komentar

Molimo vas da unesete Vaš komentar
Molimo Vas da unesete Vaše Ime ovdje