U Crnoj Gori je palo povjerenje građana u izborni proces, pokazalo je istraživanje Centra za istraživanje i monitoring (CeMi), koji smatra da je nova izborna reforma način da se to prevaziđe.


Foto: Mina

Rezultati istraživanja javnog mnjenja Povjerenje građana u izborni proces, koje je telefonskim putem ta nevladina organizacija sprovela na uzorku od 1.054 ispitanika od 25. marta do 8. aprila, predstavljeno je danas.

Na osnovu podataka dobijenih istraživanjem javnog mnjenja nešto više od polovine ispitanika, njih 52.6 odsto, navelo je da je zadovoljno načinom na koji demokratija funkcioniše u Crnoj Gori.

Istrazivač javnih politika u CeMi-ju, Nikola Zečević, rekao je da udio ispitanika koji su u potpunosti zadovoljni od 20.1 odsto skoro na nivou prošle godine.

Većina ispitanika, njih 57,4 odsto ocjenjuje da je korupcija prisutna u političkom sistemu Crne Gore.

“Ispitanici koji navode da nijesu član neke političke partije pokazuju nešto kritičniji stav prema stepenu zastupljenosti korupcije u političkom sistemu, dok je polarizacija po ovom pitanju jasna među onima koji jesu članovi neke političke partije, pa 86 odsto onih koji pripadaju opoziciji smatra političke korupcije ima”, kazao je Zečević.

On je dodao da povjerenje u institucije zadužene za sprovođenje izbora ima 40,3 odsto ispitanika što je napredak u odnosu na prethodnu godinu kada je povjerenje imalo 35,4 odsto ispitanika.

Da su parlamentarni izbori 2016. godine bili fer i slobodni ocjenilo je 42,9 odsto ispitanika, naspram 33,5 odsto ispitanika koji daju negativan odgovor, što je gotovo na nivou iz prethodne godine.

“Činjenica da ne postoji većina koja smatra da su izbori bili fer, a da je evidentiran stav svakog trećeg ispitanika da prethodni izbori nisu bili fer je ozbiljan alarm koji zahtijeva aktivnosti na vraćanje povjerenja u izborni proces”, smatra Zečević.

Prema njegovim riječima, da će predstojeći izbori biti slobodni i fer, ocijenilo je 42,1 odsto ispitanika, naspram 15,8 njih koji su ocijenili suprotno.

Istraživanje je pokazalo da više od polovine ispitanika, njih 52,7 odsto smatra da opozicione partije ne treba da nastave bojkot parlamenta, naspram 19.9 odsto ispitanika koji podržavaju bojkot.

Ocjenjujući rad izbornih institucija na skali od jedan do pet, najnižu prosječnu ocjenu dobila je Agencija za sprječavanje korupcije (2,74), a najvisočiju nevladin sektor (3,29).

Zadovoljstvo radom izbornih institucija navodi između 32,1 odsto i 42 odsto ispitanika, što, smatra Zečević, ukazuje na relativno nedovoljan stepen zadovoljstva.

Uočava se da je, kako je kazao0, došlo do pada zadovoljstva u odnosu na 2018. godinu.

“Prema mišljenju 74,9 odsto ispitanika, birački odbor treba da čine kombinovano predstavnici političkih partija i službenici lokalne administracije. Slično, 65,5 odsto ispitanika ocjenjuje da Državnu izbornu komisiju treba da čine kombinovano predstavnici političkih partija i nezavisni stručnjaci, sa dominacijom stručnjaka”, rekao je Zečević.

Izvršna direktorica CeMi-ja, Nikoleta Đukanović kazala je da više od polovine ispitanika smatra da je potrebno zakonom propisati obavezu partija da vode evidenciju svojih članova.

Kako je navela, istraživanje je pokazalo da građani smatraju da treba da budu uvedene procedure izbora partijskog rukovodstva direktno od članova partija, kao i da uvedu procedure demokratskog nominovanja kandidata za poslanika.

“Prema mišljenju 62,8 odsto ispitanika, partijsko rukovodstvo treba da se bira na izborima na kojima bi mogli da učestvuju i zainteresovani građani, što predstavlja veliki rast u odnosu na podatke iz 2016. godine, kada je 32 odsto ispitanika imalo isti stav”, rekla je Đukanović.

Prema njenim riječima, nivo informisanosti građana o izbornom sistemu i parlamentu nije na visokom nivou.

“Tek 32.1 odsto ispitanika zna da se koristi većinski sistem za izbor poslanika, njih 13,8 odsto da u Skupštini Crne Gore ima 81 poslanika, a tek 9,4 odsto da je cenzus tri odsto”, navela je Đukanović.

izvor: Mina