Elektroprivreda (EPCG) bi danas ili sjutra trebalo da obavijesti Ministarstvo kapitalnih investicija o daljim planovima kada je u pitanju situacija u Termoelektrani (TE) Pljevlja, saopštio je predstavnik tog Vladinog resora, Vladimir Durutović.

On je kazao da je Crna Gora 2018. godine potpisala da će TE raditi u ovom režimu, bez ekološke rekonstrukcije, 20 hiljada sati u narednih šest godina.

„U periodu do formiranja nove Vlade, u decembru prošle godine, svih 20 hiljada sati je potrošeno. Činom stupanja na dužnost mi smo već ušli u prekoračenje broja radnih sati i već smo bili u prekršaju“, rekao je Durutović na nacionalnoj konferenciji na temu pravedne energetske tranzicije koju je organizovala nevladina organizacija (NVO) Eko-tim.

On je naveo da je novo rukovodstvo Elektroprivrede (EPCG) radilo na razvoju projekta ekološke rekonstrukcije TE, ali da je taj proces sada na neki način doveden u pitanje, jer je potrebno uložiti dodatna sredstva, a sve treba da bude u skladu sa važećim zakonima.

„EPCG i novo rukovodstvo se našlo u jednoj situaciji gdje traži izlaz. Oni su proteklih mjeseci radili na tome i koliko sam upoznat, da li danas ili sjutra, u Ministarstvu ćemo dobiti informaciju o tome na koji način oni vide izlaz iz čitave situacije“, rekao je Durutović.

On je ocijenio da se energetski sistem Crne Gore nalazi na prekretnici koja, ne samo energetiku nego i čitavu ekonomiju, može odvesti u dva suprotna smjera.

„Jedan je da dobrim planskim odlukama i investicijama energetika u Crnoj Gori može biti okosnica brzog i kompletnog razvoja, dok nasuprot tome postoje i neke greške koje mogu nas puno koštati“, poručio je Durutović.

On je pomenuo neke značajne projekte koje realizuje EPCG, kao što su Solari 3000+ i 500+ koji je povoljan za domaćinstva i privredu, jer oni na taj način mogu biti proizvođači električne energije.

„Pred samim smo dobijanjem dozvole za vjetroelektranu (VE) Gvozd, koja je nastavak VE Krnovo. Takođe, postoji velika zaintereosvanost stranih investitora za solarni i vjetropotencijal kojeg Crna Gora ima na pretek“, naveo je Durutović.

Predstavnica Eko-tima, Diana Milev Čavor, saopštila je da pravedna tranzicija predstavlja energetsku transformaciju s jedne strane i činjenicu da ona treba da bude obezbijeđena na način da se očuvaju životna sredina i radna mjesta, ali i unaprijedi ekonomski rast.

„Zelena agenda za Zapadni Balkan, koja je i dio zelenog evropskog sporazuma, nova je strategija ekonomskog rasta, koju će zemlje regiona, uključujući Crnu Goru, morati da prate“, dodala je Milev Čavor.

To, kako je objasnila, znači da će sve ekonomske aktivnosti morati da integrišu koncept održivog razvoja i da vode računa o rastućim klimatskim i ekološkim izazovima.

„Sve to mora da vodi do ostvarenja cilja koji je Evropska unija (EU) definisala i postavila, a to je smanjenje 55 odsto emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine, odnosno postizanje cilja klimatske neutralnosti do 2050. godine“, objasnila je Milev Čavor.

Kada je u pitanju budućnost TE Pljevlja, ona je kazala da po tom pitanju još ne postoji konsenzus između relevantnih strana da li je potrebno odraditi ekološku rekonstrukciju, a ne postoji ni konsenzus o godini kada će Crna Gora prestati da koristi ugalj.

„Očekuje se da u narednih par mjeseci, kroz proces pripreme Nacionalnog plana za klimu i energiju, vjerovatno imamo definisanu godinu kada će Crna Gora prestati da koristi ugalj“, navela je Milev Čavor.

Predstavnica Ministarstva ekonomskog razvoja, Olivera Vukajlović, saopštila je da su u tom Vladinom resoru svjesni neophodnosti da obezbijede razvoj ekonomije kao niskokarbonske, resursno efikasne i inkluzivne, dobre za životnu sredinu i korisne za privredu i društvenu zajednicu.

“Uspješna transformacija u zelenu ekonomiju, odnosno pravedna energetska tranzicija, može da pomogne Crnoj Gori da ispuni ciljeve održivog razvoja i ambicije evropskog zelenog sporazuma” poručila je Vukajlović.

Prema njenim riječima, u skladu sa razvojnim planovima Vlade, ekonomski oporavak je zasnovan na postulatima inovacije, digitalizacije i zelene ekonomije.

“Cilj strateškog razvoja Crne Gore definisan je kao pametan, održiv i inkluzivan ekonomski rast. Ono što je cilj je stvoriti društvo kontinuiranog, inkluzivnog i održivog ekonomskog rasta, unaprijediti stanje ljudskih resursa i postaviti norme i standarde koji su važni za održivost društva”, smatra Vukajlović.

Ona je dodala da će fokus biti na unapređenju energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije u cilju postizanja održivog razvoja sa razvijenom poljoprvredom i turizmom i više sinergije između tih sektora.

“Kao posebno značajno vidimo nastavak saradnje sa privatnim sektorom i drugim lokalnim akterima, sa ciljem razvoja i sprovođenja strategija, planova, politika i propisa, koji su od značaja za zelene investicije”, saopštila je Vukajlović.

Prema njenim riječima, prelazak na postulate zelene, cirkularne ekonomije, postao je jedan od preduslova održivog rasta i povećanja efikasnosti resursa.

Vukajlović je dodala i da Ministarstvo razvija mehanizme finansiranja koji se mogu ponuditi mikro, malim i srednjim preduzećima.

“Finansijska podrška će biti pružena onim preduzećima koja su spremna da transformišu svoja postojeća preduzeća u zelena ili da od samog početka osnuju zeleni biznis i na taj način krenu u poslovanje”, zaključila je Vukajlović.

Izvor:RTCG