Frejzer, natečen i nesposoban da gleda na lijevo oko, smatrao je da je zasuo rivala „udarcima koji je trebalo da sruše gradske zidne”, a opet je na kraju morao da se pomiri sa porazom.

„Kad sam video kakvi su udarci padali, rekao sam sebi da treba da zabrane boks, zato što je to bio jedan ubistveni meč.”

Kad su Muhamed Ali i Džo Frejzer počeli da razmenjuju udarce pre 11 sati jednog znojavog prepodneva na Filipinima, Džin Kilroj je imao bolju poziciju da gleda „Triler u Manili” od većine drugih ljudi.

On je, naime, stajao u Alijevom uglu, dobacivao poruke sa strane i kasnije gledao kako njegov prijatelj i poslodavac – koji je trebalo da slavi – sedi izudaran i u modricama u svojoj hotelskoj sobi.

Muhamed Ali je naprosto rekao da je 14 rundi bilo „kao smrt”.

Frejzer, natečen i nesposoban da gleda na levo oko, smatrao je da je zasuo rivala „udarcima koji je trebalo da sruše gradske zidne”, a opet je na kraju morao da se pomiri sa porazom.

Vrućina, muljatori i još malo vrućiue

Kilroj, jedna od danas jedinih živih osoba iz Alijevog tima od toga jutra iz 1975. godine, govorio je za podkast „Najveći mečevi” da ga je surovost onoga što se desilo u ringu navela da „preispita” prirodu samog sporta.

Ali je zaradio oko devet miliona dolara, Frejzer oko pet miliona.

Vremenski uslovi su se postarali da zarade svaki cent, budući da su se na procenjenih 43 stepeni Celzijusa ispod staklenog krova Araneta koloseuma obojica pošteno skuvali.

„Starao sam se da imamo dovoljno leda u uglu da Ali može da nastavi borbu”, priseća se Kilroj.

„Znojili su se stubovi u areni, toliko je bilo vruće.”

Muhamed Ali se suočavao sa drugačijom vrstom vreline pred sam meč.

Njegova odluka da predstavi Veroniku Porš kao svoju ženu filipinskom predsedniku Ferdinandu Markosu navela je Kalilu Ali – njegovu zakonitu suprugu – da doleti i „digne dževu”, prema Kilrojevim rečima. „Nastao je pravi pakao”, priseća se on.

Kilroj se već bio navikao na „izazov” dadiljanja najslavnijeg sportiste njegove ere.

„Morao sam da ih teram od njega – sve te muljatore”, kaže on.

„Svi su želeli da odvuku Muhameda ovamo ili onamo, i svu su imali neke skrivene namere.

Kad bi Ali otišao u toalet, bio je tip čoveka koji bi se vratio sa dva nova prijatelja.”


Pogledajte video: Muhamed Ali se pita – zašto je sve bele boje?


Udarci, laži i veličina

Dok se Ali suočavao sa turbulentnim situacijama, Frejzer je marljivo trenirao za meč sa čovekom kog je u međuvremenu zamrzeo.

Previše je toga izrečeno – ponešto od toga isuviše lično – tokom njihova dva dotadašnja meča.

Budući da je svaki od njih imao po jedan dobijen meč, udarci u trećem izgledali su teži nego pre. Frejzer je radio na tome da iscrpi Alija žestoko ga udarajući po čitavom telu.

Član njegovog tima prosto ga je savetovao: „Udaraj ga u bokove, udaraj ga u noge. Udaraj ga bilo gde.”

Prema legendi, posle sedam rundi, Ali je šapnuo rivalu: „Džo, rekli su mi da si završio svoje”, na šta je Frejzer odbrusio: „Lagali su.”

„Za mene je to bio najveći, najuzbudljiviji rivalitet u istoriji sporta”, kaže Majk Kostelo iz Boksa uživo sa BBC Radija 5, dok gleda osmu rundu, gde njih dvojica razmenjuju udarce kao da neuspeh naprosto nije opcija.

„Ništa ne može da se meri s onim što se dešavalo između Alija i Frejzera.”

„Zamislite da dobijete takve batine”

Getty Images

Jutarnje sučeljavanje osiguralo je da 68 zemalja sveta može da se uključi uživo u treći meč.

Organizovana gledanja meča na velikim platnima širom Amerike značila su da su bokseri zaradili novac koji pristaje jednoj takvoj prilici.

Oni koji su gledali meč uživo videli su da Ali počinje da plasira udarce sa zabrinjavajućom učestalošću u poznoj fazi borbe. Frejzer, koji je pljuvao krv sa svoje stoličice između rundi, primao je udarce koje naprosto nije video jer mu se oko sve više zatvaralo.

A opet je Ali bio blizu toga da odustane.

Ponestajalo mu je rezervi.

U 14. rundi, zagrabio je duboko u sebe i izvukao jedan od ključnih napada za 21 godinu provedenu u profesionalnom ringu.

To je bilo dovoljno da dovede do presudne odluke u drugom uglu.

„Gotovo je”, rekao je trener Edi Fač Frejzeru koji je negodovao na svojoj stoličici pre nego što je mogla da otpočne poslednja runda.

„Niko neće zaboraviti šta si uradio ovde danas.”

„Onda su svi uleteli u ring i počeli da skaču po Muhamedu”, kaže Kilroj.

„Neki tvrde da se onesvestio, ali to se nije desilo.”

„Vratili smo se u hotelsku sobu i gledali TV.

„Ruke su ga bolele i čitavo telo ga je bolelo.

„Možete li da zamislite da dobijete takve batine? Zamislite samo kako se tek Frejzer osećao.”

„Da li bi nešto uradio drugačije?”

„Dva čoveka koja su stvorila i slomila jedan drugog”, kaže Stiv Bans iz Boksa uživo sa BBC Radija 5 govoreći o meču u Manili.

„Mislim da je to najteži meč koji iznova gledam.”

Muhamed Ali je umro 2016, u 74. godini.

Verovatno najharizmatičniji sportista svih vremena proveo je više od tri decenije boreći se protiv Parkinsonove bolesti.

Kad se Kilroj sreo sa Alijem na njegov 69. rođendan, seća se da je primetio kako se njegov prijatelj trese.

Kilroj dodaje: „Potom mi je došapnuo: ‘Džin, nismo li se sjajno zabavljali?'”.

„Rekao je: ‘Da li bi uradio nešto drugačije?’ Rekao sam da ne bih, a on je na to rekao: ‘Ni ja’. Bio je blagoslov biti uz njega.”

„Ne možete da krivite boks za njegovu bolest. Ljudi su mu govorili: ‘Vidi šta ti je boks napravio’.

„On je odgovarao: ‘Boks je obogatio mnoge siromašne ljude. Kad bih se borio, ljudi bi zarađivali novac, doneo sam poslove mnogim ljudima. Tako ja to vidim.”

Muhamed Ali se borio još četiri puta u godini posle njegovog trećeg rata sa Frejzerom, znak vremena u eri kad su velikani teške kategorije morali da se trude da osiguraju vlastito nasleđe.

Četrdeset šest godina kasnije, kupci ulaze u odgovarajuće nazvan „Ali mol” pored arene u kojoj je izborio jednu od najslavnijih pobeda u istoriji ovog sporta.

„To je, za mene, najveći meč teške kategorije koji smo do sada videli”, dodaje Kostelo.

Bans odgovara: „Ponekad nas optužuju da živimo u prošlosti. Ali kad prošlost ima takve mečeve, morate da živite u njoj.”

 

 

 

Izvor: Vijesti.me