Mje­šta­ni an­dri­je­vič­kih se­la Trep­ča, Tre­šnje­vo, Za­br­đe i Sla­ti­na:Pla­ni­ra­ne elek­tra­ne mo­gu gra­di­ti sa­mo pre­ko njih mr­tvih i da to Vla­da i in­ve­sti­tor tre­ba da ima­ju na umu

0
1961

Mje­šta­ni an­dri­je­vič­kih se­la Trep­ča, Tre­šnje­vo, Za­br­đe i Sla­ti­na za­tra­ži­li su ju­če od Vla­de Cr­ne Go­re da hit­no po­ni­šti od­lu­ku o da­va­nju kon­ce­si­je za iz­grad­nju hi­dro­e­lek­tra­na na di­je­lu vo­do­to­ka Gra­di­šnji­ce i Tre­pač­ke ri­je­ke.

Oni su is­ta­kli da se ra­di o po­gub­noj od­lu­ci po nji­ho­va se­la i da ni po ci­je­nu ži­vo­ta ne­će do­zvo­li­ti da se re­me­ti pri­rod­no ko­ri­to po­me­nu­tih ri­je­ka. Ka­za­li su da se pla­ni­ra­ne elek­tra­ne mo­gu gra­di­ti sa­mo pre­ko njih mr­tvih i da to Vla­da i in­ve­sti­tor tre­ba da ima­ju na umu. Is­ta­kli su da je mi­nu­lih da­na iz­vr­še­no an­ke­ti­ra­nje mje­šta­na i da su ve­ći­na od njih svo­jim pot­pi­si­ma po­tvr­di­li da su pro­tiv iz­grad­nje mi­ni hi­dro­e­lek­tra­ne na po­me­nu­tim vo­do­to­ci­ma.
Svje­do­ci smo da se u po­sled­nje vri­je­me vr­še pri­prem­ni ra­do­vi za iz­grad­nju hi­dro­e­lek­tra­na na Gra­di­šnji­ci i Tre­pač­koj ri­je­ci. Na li­cu mje­sta se da pri­mi­je­ti­ti da in­ve­sti­to­ri pra­ve pri­stup­ne sa­o­bra­ćaj­ni­ce, ru­še­ći prak­tič­no sve što im se na­đe na pu­tu. To je iza­zva­lo ve­li­ki re­volt kod lo­kal­nog sta­nov­ni­štva, jer je svi­ma po­zna­to da je Gra­di­šnji­ca po­no­ri­ca i da je pri­rod­ni ba­zen vo­da­ma na te­ri­to­ri­ji če­ti­ri mje­sne za­jed­ni­ce. Ima­mo in­for­ma­ci­ju da in­ve­sti­to­ri pla­ni­ra­ju da ri­je­ku Gra­di­šnji­cu, od ko­je na­sta­je Tre­pač­ka ri­je­ka, kap­ti­ra­ju na 1.330 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne i da je pre­ve­du u cje­vo­vod u du­ži­ni od 6.600 me­ta­ra. Ta­ko­đe smo sa­zna­li da je iz­grad­nja dru­gog vo­do­za­hva­ta pla­ni­ra­na na 1.160 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne oda­kle bi se ri­je­ka po­no­vo od­vo­di­la ci­je­vi­ma u du­ži­ni od oko 3,5 ki­lo­me­tra. Na taj na­čin bi na­ša se­la po­sta­la prak­tič­no mr­tva, jer bez te vo­de ne­ma ži­vo­ta. Za­to od Vla­de Cr­ne Go­re i dru­gih nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja tra­ži­mo da sto­pi­ra­ju uzur­pa­ci­ju rje­šnih ko­ri­ta Gra­di­šnji­ce i Tre­pač­ke ri­je­ke, jer se na­ma, iz­grad­njom hi­dro­e­lek­tra­na na ovom po­te­zu od­u­zi­ma osnov­no ljud­sko pra­vo- pra­vo na ži­vot i to sve ra­di in­te­re­sa ne­ko­li­ko moć­ni­ka – na­gla­sio je No­vo Ba­kić u ime mje­snog od­bo­ra za za­šti­tu Gra­di­šnji­ce.
Pod­go­rič­ko pred­u­ze­će „De­kar Hi­dro“ D.O.O. je još 2013. go­di­ne do­bi­lo gra­đe­vin­sku do­zvo­lu za iz­grad­nju ele­kra­na na Tre­pač­koj ri­je­ci. Mje­šta­ni tvr­de da je to ura­đe­no mi­mo nji­ho­ve sa­gla­sno­sti i da bi iz­grad­nja mi­ni-elek­tra­na, po­red ošte­će­nja po­sto­je­će in­fra­struk­tu­re, u pot­pu­no­sti na­ru­ši­la pri­rod­ni am­bi­jent ci­je­log kra­ja, a po­seb­no pla­ni­ne Gra­di­šnji­ce, po ko­joj je i ri­je­ka o ko­joj je ri­ječ do­bi­la ime. Ka­za­li su da bi re­me­će­nje ko­ri­ta ri­je­ke Gra­di­šnji­ce pred­sta­vlja­lo svo­je­vr­stan eko­lo­ški zlo­čin.
Ri­je­ka Gra­di­šnji­ca sa svo­jom oko­li­nom pred­sta­vlja pra­vi pri­rod­ni bi­ser. Ona sa svo­jom lje­po­tom ne za­o­sta­je za naj­pri­vlač­ni­jim svjet­skim de­sti­na­ci­ja­ma. Uz to, od sta­bil­no­sti ri­je­ke za­vi­si ured­no vo­do­snab­di­je­va­nje sta­nov­ni­ka ne­ko­li­ko se­la. Za­to je vi­še ne­go su­lu­do do­zvo­li­ti da ne­ko, zbog lič­nog bo­ga­će­nja, kre­ne da gra­di mi­ni-elek­tra­ne i da ta­ko ra­za­ra i re­me­ti ne sa­mo ko­ri­to ri­je­ke ne­go i ci­je­li pro­stor ko­ji se na­sla­nja na nje­ne oba­le – na­gla­si­li su iz NVO „Gra­di­šnji­ca“.
Sta­nov­ni­ci Za­br­đa is­ti­ču da ih po­seb­no vri­je­đa što ih ni­ko ni­šta ni­je pi­tao pri­li­kom do­no­še­nja od­lu­ke o iz­grad­nji mi­ni hi­dro­e­lek­tra­ne.
-Bi­lo je pri­rod­no da nas nad­le­žni kon­sul­tu­ju da li se sla­že­mo da se na na­šim ri­je­ka­ma gra­de elek­tra­ne. Umje­sto to­ga, in­ve­sti­tor je po­ka­zao svo­ju ba­ha­tost, jer je bez sa­gla­sno­sti or­ga­na se­la pred­u­zeo od­re­đe­ne ra­do­ve. To nas je još vi­še uvri­je­di­lo i ogor­či­lo. Da stvar bu­de još po­gub­ni­ja, in­ve­sti­tor je kre­nuo da pra­vi put pre­ma vo­do­za­hva­tu iako su broj­ni vla­sni­ci čvr­sto od­lu­či­li da mu ne do­zvo­le da pro­đe pre­ko nji­ho­vih pri­vat­nih par­ce­la. Sve to svje­do­či da je ci­je­li po­stu­pak oko iz­grad­nje elek­tra­ne spro­ve­den neo­zbilj­no, jer svi tre­ba da bu­du svje­sni da je na­rod ja­či od sva­ke si­le – po­ru­či­li su mje­šta­ni Za­br­đa.

Iz Mje­snog od­bo­ra za za­šti­tu Gra­di­šnji­ce upu­ti­li su do­pis čel­ni­ci­ma an­dri­je­vič­ke op­šti­ne, op­tu­žu­ju­ći iz da su mi­mo vo­lje gra­đa­na da­li po­dr­šku in­ve­sti­to­ri­ma da gra­de hi­dro­e­lek­tra­ne na Gra­di­šnji­ci i Tre­pač­koj ri­je­ci.
-Oči­gled­no je da op­štin­ska vlast po­dr­ža­va moć­ni­ke ko­ji­ma omo­gu­ća­va da nam na ne­za­ko­nit i ne­pri­ro­dan na­čin odu­zmu ljud­ska i pri­rod­na pra­va. Svim onim struk­tu­ra­ma sta­nov­ni­štva ko­je pri­ma­ju so­ci­jal­na da­va­nja i ra­de na dru­štve­nim fir­ma­ma su­ge­ri­šu i da­ju im do zna­nja da ne smi­ju pot­pi­sa­ti pe­ti­ci­ju i do­ći na sa­sta­nak. Za­to Mi­ni­star­stvu po­ljo­pri­vre­de po­sta­vlja­mo pi­ta­nje za­što su da­va­na sred­stva za raz­voj po­ljo­pri­vre­de i tu­ri­zma na ovom pod­ruč­ju ako se sve ovo jed­nim po­te­zom moć­ni­ka uni­šta­va – na­ve­li su iz Mje­snog od­bo­ra za za­šti­tu Gra­di­šnji­ce.
S dru­ge stra­ne pred­sjed­nik op­šti­ne An­dri­je­vi­ca Sr­đan Ma­šo­vić od­ba­cio je na­vo­de mje­šta­na kao ne­tač­ne i neo­sno­va­ne. On je ka­zao da lo­kal­na upra­va ne­ma ni­ka­kve nad­le­žno­sti kad je u pi­ta­nju iz­grad­nja elek­tra­na i da mje­šta­ni tre­ba da se obra­te na dru­ge re­la­vant­ne adre­se.

Pri­je­te blo­ka­dom pu­ta

Pod­sje­ti­li su da je i Evrop­ska uni­ja pre­po­zna­la po­ten­ci­ja­le Gra­di­šni­ce iz­dva­ja­ju­ći sred­stva za iz­grad­nju pu­ta ko­ji vo­di do ove pla­ni­ne. Me­đu­tim, ka­ko su na­ve­li, pri­vi­le­go­va­ni kon­ce­si­o­na­ri su u znat­noj mje­ri ošte­ti­li no­vo­i­zgra­đe­ni put.
-Po­čet­kom 2013. go­di­ne ozva­ni­čen je za­vr­še­tak re­kon­struk­ci­je pu­ta Za­br­đe – Gra­di­šnji­ca, ko­ja je pod­ra­zu­mi­je­va­la po­sta­vlja­nje as­falt­nog za­sto­ra u du­ži­ni od 7,7 ki­lo­me­ta­ra. Ra­di se o in­ve­sti­ci­ji vri­jed­noj 759.260 eura. Me­đu­tim, po­se­ban pro­blem pred­sta­vlja to što kon­ce­si­o­na­ri, tran­spor­tu­ju­ći bal­va­ne, te­škim ka­mi­o­ni­ma kon­stant­no uni­šta­va­ju ovaj put. To sa­da či­ne i in­ve­sti­to­ri ko­ji su na­mje­ri­li da gra­de elek­tra­ne na ovom pod­ruč­ju. Za­to smo pri­nu­đe­ni da blo­ki­ra­mo da­lji iz­voz bal­va­na i pro­laz te­škim ka­mi­o­ni­ma uko­li­ko se ne bu­du po­što­va­la pra­vi­la po ko­ji­ma je ovim pu­tem do­zvo­ljen tran­sport te­re­ta sa­mo do 20 to­na – na­gla­si­li su iz NVO „Gra­di­šnji­ca“.

Izvor:Dan

Ostavi komentar

Molimo vas da unesete Vaš komentar
Molimo Vas da unesete Vaše Ime ovdje