Javna je tajna da bi Brisel gromko pozdravio postepeno gašenje Termoelektrane u Pljevljima. No, interesi Crne Gore i Brisela nijesu uvijek zajednički, naročito zbog činjenice da naša država raspolaže sa ogromnim resursima uglja lignita, vrijednim makar četiri milijarde eura

Vlada Crne Gore je iznenadila crnogorsku javnost saopštenjem da je naša država od 24. maja do 2. juna ove godine prvi put proizvela dovoljno energije iz obnovljivih izvora za zadovoljenje svih potreba.

Time se naša zemlja pridružila malom broju država koje se mogu pohvaliti da su iz domaćih obnovljivih izvora energije proizveli svu potrebnu energiju.

Vlada je u saopštenju otišla i korak dalje najavivši u budućnosti  mogućnost snabdijevanja naše države strujom – isključivo iz obnovljivih izvora energije.

„Ovo desetodnevno iskustvo potvrdilo je da dobra operativna spremnost, adekvatni prognostički alati, kvalitetna rezerva u snazi i dobra povezanost sa susjednim elektroenergetskim sistemima garantuju apsolutno pouzdano napajanje potrošača električnom energijom i u sistemima budućnosti, koji će se zasnivati ISKLJUČIVO na obnovljivim izvorima energije“, navedeno je u saopštenju Vlade.

Gašenje termokapaciteta: Dio javnosti, među kojim je i potpisnik ovih redova, saopštenje Vlade je shvatilo kao najavu odustajanja od gradnje drugog bloka termoelektrane u Pljevljima,  uz mogućnost postepenog gašenja prvog bloka. Radi čitalaca, ugalj koji se sagorijeva uTermoelektrani – nije obnovljiva vrsta goriva.

Javna je tajna da bi Brisel gromko pozdravio crnogorsko odustajanje od razvoja termo-kapaciteta, pa i gašenje Termoelektrane u Pljevljima. Zbog toga godinama nazad vrši pritisak na našu Vladu.

 No, interesi Crne Gore i Brisela nijesu uvijek zajednički, naročito zbog činjenice da naša država raspolaže sa netaknutim i ogromnim resursima uglja lignita – osnovnog goriva koje koriste termoelektrane.

Podaci koje prezentujemo nedvosmisleno ukazuju da očuvanje i razvoj termokapaciteta nijesu prazna priča, već razumna ekonomska valorizacija resursa.

Ugalj vrijedan milijarde: Naime, prema zvaničnim podacima, bilansne rezerve uglja u Pljevaljsko-maočkom basenu iznosi 188,4 miliona tona, ne računajući još kvalitetniji ugalj iz Berana. Ako uzmemo minimalnu cijenu uglja, od 22 eura po toni (realno je daleko veća), onda dolazimo da crnogorske rezerve uglja vrijede više od četiri milijarde eura.

Koja zemlja ne bi valorizovala to bogatstvo? Nema te zemlje. Naročito Crna Gora koja ima veoma ograničene resurse, i ne smije to sebi dozvoliti.

Pošto je izvoz uglja kao sirovine besmislen i više priliči koloniji no evropskoj državi, onda je jasno da ugalj možemo valorizovati gradnjom drugog bloka termoelektrane i produžavanjem radnog vijeka prvom. Naravno, uz poštovanje svih ekoloških standarda  EU.

Takođe, u Rudniku uglja i Termoelektrani u Pljevljima je zaposleno  više od 1.000 radnika koji primaju zarade za četvrtinu veće od crnogorskog prosjeka. Ne treba ići dalje u elaboraciju šta bi se desilo sa Pljevljima u slučaju gašenja ova dva privredna subjekta. Pa i za deceniju.

EU iskoristili rudu, pa pričaju o ekologiji: Iako nijesmo članica EUEvropska komisija nam je nametnula besmislenu akcizu na ugalj i time otežala ulaganja u ovaj sektor.

Vlada se u svom saopštenju pozvala na Veliku Britaniju koja takođe proizvodu energiju iz obnovljivih izvora.

Velika Britanija je, da pojasnimo, još 2015. godine, kada je formalno bila u sastavu EU, zatvorila svoj posljednji rudnik uglja. Svojevremeno je Britanija imala 3.000 rudnika u kojima je bilo zaposleno gotovo milion ljudi.

Britanci su pametno iskoristili rudno bogatstvo i kada su vidjeli da je proizvodnja neodrživa, stavili su katanac na rudnike.

Italijani su godinama nazad dovlačili ugalj brodovima iz Afrike i Azije, kako bi ga gorjeli u svojim termoelektranama.

Problem je što Crna Gora, za razliku od zemalja EU, praktično tek načela svoje rudno bogatstvo.

TE u Pljevljima nije više ekološka prijetnja: Termoelektrana u Pljevljima je lani proizvela 1443,8 gigavat-časova energije. Posljednjih godina u taj sistem su uloženi milioni eura čime je elektrana postala ekološki prihvatljiva i u skladu sa evropskim standardima.

S druge strane, Termoelektrana proizvodi energiju koja doprinosi stabilnosti energetskog sistema i makar upola je jeftnija od one proizvedene u vjetroparkovima.

Naime, najveći značaj bazne energije ogleda se u pokrivanju konstantnog dijagrama opterećenja. Isključenje TE sa mreže i njeno gašenje imalo bi negativne posljedice po energetski sistem, naročito u vremenima nepovoljnih hidroloških prilika.

Svakako, zbog ogromnih ulaganja u sektor energetike i zbog povezivanja sa okolnim sistemima, Crna Gora je stvorila respektabilan elektroenergetski sistem koji bi preživio gašenje termoelektrane.

Postavljanjem energetskog kabla Italija – Crna Gora, koji od juče, vuče zelenu energiju prema zemljama EU, termokapaciteti na Balkanu su ipak izgubili nekadašnji značaj.

Za ovu godinu je, kako je najavljeno iz Vlade, planirana izgradnja još dva vjetroparka, a uskoro se očekuje i početak gradnje na Briskoj Gori jedne od najvećih solarnih elektrana u Evropi, sve na tržišnim principima.

Međutim, pošto Crna Gora u Pljevaljsko-maočkom basenu ima rezerve uglja vrijedne više od četiri milijardi eura, bilo bi pogubno ugasiti postojeću termoelektranu, pa i za deset godina,  i odustati od gradnje novog termo-energetskog objekta. Naročito što bi u tom slučaju naša država mogla slobodno staviti „katanac na Pljevlja“.

izvor: Portal Analitika