Ekolozi počinju da se javljaju, zovemo u pomoć izviđače, planinare, novinare, prekaljene borce za zaštitu crnogorskih rijeka, planina, mora, prirode

Ispijene table “ksalola”, limenke, kesice u kojima su bili slatkiši, čokanji, takođe ispijeni… U jednoj ruci držim veliku kesu za smeće, a drugom u nju ubacujem redom sve na šta naiđem, a ne pripada prirodi.

Brojim ćikove ispod jedne klupe, ispod koje je ćušnuta kesa puna smeća.

Na njoj logo benzinske pumpe. Nedeljom, dakle, ljudi odlaze da kupe nešto, dođu da sjede u predivnoj prirodi i zagađuju je. Mada, toliko je smeća oko nas, pa je evidentno da to ne rade samo nedeljom, već svaki dan.

Ne razmišljaju da će neki drugi klinci za deset ili dvadeset godina htjeti da uživaju pored rijeke Zete i da i njima moraju ostaviti parče ovog raja.

Kesa je puna ispijenih limenki energetskih napitaka, pored klupe, u žardinjeri, kroz grančice zelenila probijaju se omoti kroasana, a na nekih metar odatle, u nepokošenoj travi, razne plastične flaše.

Dan je nezavisnosti, 21. maj. Moja država danas slavi petnaesti rođendan. Nije zaslužila da je uništavamo na svakom pedlju, nije ova zemlja zbog toga stvorena. Ne njegujemo ovu ljepotu, naprotiv, uništavamo je bacanjem otpada gdje god se nađemo.

Upravo zbog toga, prihvatila sam poziv Građanske inicijative “Sačuvajmo Sinjajevinu” da Crnoj Gori za 15. rođendan poklonimo čišćenje.

Rekli su da planiraju akciji pod sloganom “Očistimo Sinjajevinu, očistimo Crnu Goru”.

U početku nas je bilo nekoliko, biramo lokaciju i odlučujemo da ipak pozovemo ostale zaljubljenike u prirodu da nam se pridruže.

Ekolozi počinju da se javljaju, zovemo u pomoć izviđače, planinare, novinare, prekaljene borce za zaštitu crnogorskih rijeka, planina, mora, prirode…

Već prvih dana raduje me broj ljudi koji se javljaju, iako znaju da ne spremamo rođendansku tortu, da nema vatrometa, baklji, muzičara – ima samo kesa za smeće, rukavice, dobra volja i želja da počnemo konačni obračun sa smećem.

Jednostavno je. Objavljen je rat smeću i za par dana čišćenje je dogovoreno u svim crnogorskim gradovima, na više od 30 lokacija.

Milan iz GI “Sačuvajmo Sinjajevinu” prije akcije rekao je da je to osim rođendanskog poklona državi i način da se branitelji Sinjajevine oduže svima koji su im pomagali prošle godine, iz svih gradova. Zvali su i Vojsku, priključiće se akciji.

Sredinom mjeseca tipujem da će 21. maja nabolji biti ljubitelji prirode iz Rožaja, Plava i Petnjice, vraćam se kući i dogovaram čišćenje u Danilovgradu. Milica se javlja iz Herceg Novog kaže da je malo smeća ostalo u tom gradu, a ja razmišljam da nas za Danilovgrad treba četa i da opet ne bi mogli sve očistiti.

Iz Plava Admir javlja da će čistiti svi – građani, planinari, rendžeri, djeca, penzioneri, predsjednik Opštine, radnici Komunalnog preduzeća… Ferid, Haris i Ermin mobilisali su sve u Rožajama, čistiće fudbaleri, izviđači, stari i mladi, mala djeca, opštinari, komunalci…

Aldin je organizovao građane Petnjice. Svakog trena stižu lijepe poruke u vajber grupi – Sanja i Kaća okupljaju ekipu u Beranama, Vladeta u Andrijevici, Boško u Mojkovcu. Iz Bijelog Polja javljaju se Dino i Denis, u ostalim gradovima su Tamara, Peđa, Veljko, Anica, Atija, Bojana, Mišo, Filip, Jovana, Marin, Milan, dvije Milice, Persida, Aleksandar, Miloš, Dragiša, Todor, još jedan Veljko, Verica, Vuk, Saša, Štjepan…

Par dana ranije sklapamo dogovor da se u svim gradovima okupimo od 9 do 10 sati i da krenemo u veliku rođendansku radnu akciju. Možda i najveću od kada nam je država obnovila nezavisnost.

Danilovgrad, u kom sam i ja bila, čistili smo na dvije lokacije. Dvije male ali odabrane ekipe – u jednoj Dragiša sa porodicom i prijateljima, u drugoj Persida, Poka, Gara, Nada, Lazar, Marija, Jovana i ja.

Zaposleni u Komunalnom preduzeću čekaju nas na Trgu 9. decembra, izlažemo im plan i krećemo.

Pokušavam da napišem šta smo sve našli tog dana. Glava prelijepe lutke sa kosom od zemlje. Valjda je toliko dugo tu odbačena, da su srasli jedno sa drugim. Fen, kasetofon, djelovi frižidera, pelene, garderoba, ciepele, patike, staklene flaše i tegle, lajsne, žice od bakra, željeza, metala… Gume, od bicikla i motocikla, daščice, daljinski za TV, a i pola nečijeg krova.

Na desnoj smo obali Zete, nailazim na pravi “rudnik” smeća. Neko je, očito, dovezao smeće, iskipao ga niz padinu, nadajući se da će ga rijeka odnijeti kad naraste. Nije, dio otpada nismo čak ni uspjeli da otrgnemo iz grana i drača. Bacam Mariji cigle i vidim neku tkaninu, uzimam za kraj koji viri i čupam. Nazire se da je zastava. Izvlačim čitavu zastavu iz tog brda smeća – “Da živimo bolje, DPS”. Ćirilicom. Pola ekipe koja čisti mlađa ja od nje. Ko zna ko je i kada bacio tu, čini mi se da je još iz 1998.

Šaljem fotografije u grupu i vidim da naše obale, planine, jezera, tvrđave, korita rijeka, brda, čisti više stotina ljudi, maltene od tri do 83 godine. Vojska je sa nama u Kolašinu, vatrogasci u Kotoru, komunalci u više opština. Filip javlja da je njih dvadesetak čistilo od 10 do 15 sati – napunili su oko 150 kesa za smeće i oko 100 vreća šuta. Očistili su nekolike manje deponije oko tvrđave Goražda, i smeće iz same tvrđave.

U Plavu je prava ekološka vojska, kamioni smeća su pokupljeni, na brdu Ljubović Peđina ekipa pokupila je tri kamiona suvog granja. Rožaje blista, Berane takođe, Petnjica, Plužine, Gusinje, Budva, Tivat, Herceg Novi, Nikšić, Šavnik, Žabljak, Mojkovac, Podgorica, Bijelo Polje, Danilovgrad, Tuzi, Bar, Pljevlja, Andrijevica u kojoj je ekipa našla namještaj i televizor u izvorskom koritu na Trešnjeviku. Vidim na fotografijama da su sakupljene tone smeća.

Čitam poruke – 18 vreća, dvadesetak, desetak, jedna, 150 vreća, dva kamiona, tri, kamion…

Javljaju mi se i prijatelji koji su na Cetinju, na nešto drugačijoj proslavi. I oni će pokupiti smeće za sobom.

Uspjeli smo, rođendanska žurka je bila sjajna – makar tog dana Crna Gora se probudila kao ekološka država, kakva i jeste po uređenju.

Već se dogovara nova radna akcija – čista Crna Gora.

 

Izvor: Vijesti.me